Hiljadu puta je svako od nas u razmisljanju dosao i do toga da se zapita, "Mjesto u kome zivim je samo jedna mala tacka na kugli zemaljskoj, da li iko zna za nas, da li smo ikome bitni uopste.."..? Zar nije..?
Koliko god mala tacka bili, ipak postojimo, na zemlji smo..nekome smo bitni..jako bitni..
U bliskoj proslosti smo, blago receno, bili klinicki mrtav narod..falio je samo jedan pokret ruke, da se aparati iskljuce i onda...Bili smo takvi, koliko god se cinilo da smo i odvise zivi, pokretljivi..
Dok smo bili takvi, postojala je potreba dezurnih ociju da nas samo povremeno nadgleda, da se slucajno ne probudimo, ako nam se kapci pomjere, samo nas jace zaljuljaju i mi opet utonemo u dubok san...
Dodje vakat, pa nas Onaj kojeg nikad ne savlada san, probudi iz dubokog sna...dezurne oci cine sve da nam povrate san...zatvaraju nam ocne kapke...uzalud..
Trgli smo se iz visedecenijskog sna, vidjeli gdje se nalazimo...nado-budni smo mnogima postali jako zanimljivi, interesuju se za nas..
Jednostavno, ponovo smo rodjeni, valja nas najesti..odgojiti..obrazovati.. na kraju krajeva i zabaviti, zar zivot na planeti zemlji i nije nista drugo do igra i zabava, SHOW TIME..
Нема коментара:
Постави коментар